Restoran meseca: Babin salaš

Miki Đurđević, pobednik Velikog brata i po mišljenju mnogih - kontroverzna licnost, jedan je od vlasnika novog salaša u Vojvodini, i to ne bilo kakvog. Konkurencija je majka svakog napretka, pa tako i u biznisu sa salašima, jer se svaki novi trudi da bude originalniji od postojećih

Adresa: Žabalj, magistralni put Novi Sad - Zrenjanin; Telefon: (063) 77-45-951, (063) 12-38-158; Web site: www.babin-salas.com; Radno vreme restorana i kuhinje: od 10.00 do 24.00 (kuhinja radi do 22.00), salaš ne radi ponedeljkom; Obrok za dvoje: 2.000 dinara (predjelo, supa/čorba, glavno jelo, aperitiv)

Miki Đurđević, pobednik Velikog brata i po mišljenju mnogih - kontroverzna licnost, jedan je od vlasnika novog salaša u Vojvodini, i to ne bilo kakvog. Konkurencija je majka svakog napretka, pa tako i u biznisu sa salašima, jer se svaki novi trudi da bude originalniji od postojećih. Iz pera nekoga kome je hobi da lepe vikende provodi u prirodi, pri tom uživajući u dobroj hrani, svi su salaši manje-više interesantni. Mikijev je tek otvoren pa mu treba dati šansu i još malo vremena da sve legne na svoje mesto. Salaš se nalazi na pola puta između Novog Sada i Zrenjanina, a ako idete iz Beograda, onda je najbolje da vas put vodi preko Šajkaša i Đurđeva (osam kilometara od mosta) i još nekoliko kilometara kad skrenete na zrenjaninski put. Salaš je veliki, ambicije takođe, pa se nadamo da će Miki uspeti u svemu što je naumio, jer su ideje odlične (npr. bašta u kojoj će gajiti sopstveno povrće za restoran).

Samo desetak dana po otvaranju, salaš je posetio zavidan broj gostiju, a kako i ne bi kad oba vlasnika imaju iskustvo u vođenju posla, pa se zna šta može da se očekuje. Na salašu su se odomaćili i jedno magarence, konjić, dve kuce. Nekoliko drvenih stolova je u hladovini, starinske stolice različite, ali veselih boja. Kad se trava pokosi, biće raj za decu.

Miki je i ovde zadužen za kuhinju, i po našem mišljenju svoj posao obavlja veoma interesantno, originalno i dobro. Jelovnika nije bilo, ali zato će vam konobar ispričati šta je na meniju, pa smo tako poručili jagnjetinu ispod sača i gulaš od telećeg i svinjskog mesa. Oba jela bila su odlično spremljena, ukusna, a drugačija nego što smo navikli. Salata je bila mešana: zelena salata, krastavac i svež paradajz.

Uz to smo pili veoma dobro domaće belo vino, plus pivo, a za kraj smo poručili suvu pitu od oraha i maka i, normalno, kafu. I sve to za 1.800 dinara, što je zaista više nego povoljno.

Opšti utisak je veoma prijatan, unutrašnji prostor namešten u klasičnom stilu za salaše. Usluga je dobra (eh, ali dajmo im vremena, uvek je na početku dobra), te smo uvereni da nećete pogrešiti ako se namerite da jedan slobodan dan provedete baš kod Mikija u gostima.

Oceni ovo delo

Komentari