Sport
Intervju: Miloš Raonić: Uspeh nije stigao preko noći
Najuspešniji kanadski i crnogorski teniser ikada krenuo putem Novaka, Jelene i Ane
Kanada, Crna Gora i Balkan dobili su novu zvezdu tenisa, mladog Miloša Raonića. Ovaj dvadesetogodišnji momak koji je rođen u Podgorici, a živi i trenira u Ontariju i Barseloni, skrenuo je pažnju svetske javnosti na sebe velikim uspesima u 2011. godini koji su ga doveli do 28. pozicije ATP liste.
Ako se uzme u obzir da je Raonić pre januara i Australian Opena bio van prvih 100, kao i da je prvi teniser koji je iz kvalifikacija došao do četvrtog kola ovog Grand Slama, a posle njega osvojio turnir u San Hozeu, onda su njegovi poslednji rezultati s pravom za svako divljenje.
Miloš je pravi primer sportiste koji je u sebi prepoznao talenat i nije želeo da odustane, iako je bilo naporno graditi karijeru u stranoj zemlji.
U ekskluzivnom intervjuu za Yellow Cab, Raonić je ispričao kako je došao do ovog fantastičnog plasmana na ATP listi, koliko je morao da bude posvećen da bi uspeo i kako doživljava novonastalu slavu.
Yellow Cab: Da li si pre, recimo, godinu dana mogao da zamisliš da ćeš s takvom lakoćom dolaziti do završnica turnira?
Miloš Raonić: Nisam mislio da će se sve ovo odigrati ovako brzo. Krajem prethodne godine postavio sam sebi cilj da do juna 2011. napornim trudom i radom uđem među prvih 50 igrača. Cilj koji sam tada postavio već sam ostvario u prvih sedam nedelja 2011. godine i veoma sam zadovoljan. Sve ovo nije došlo preko noći, već je rezultat dugogodišnjeg rada.
YC: Šta se to promenilo u tvojoj igri da sada redom dobijaš protivnike? Da li ti je stil drugačiji?
MR: Moj stil igre potpuno je isti, samo sam sigurniji u sebe i definitivno mogu ravnopravno da igram s najboljim igračima na ATP turnirima.
YC: Kako Kanada doživljava tvoje rezultate?
MR: Kanada je oduševljena mojom igrom. S rezultatima iz Memfisa postao sam najbolje rangirani Kanađanin u istoriji, pa možete zamisliti kakva je euforija ovde. Odnedavno su odlučili da prenose sve mečeve na ATP turnirima na kojima igram, kao i mečeve Davis Cupa. Međutim, moram pomenuti i da je neverovatno interesovanje o meni i u Crnoj Gori, zemlji u kojoj sam rođen. Moji roditelji, sestra i brat posle svakog meča dobijaju veliki broj poziva i mailova u kojima prijatelji i poznanici izražavaju oduševljenje mojom igrom i daju mi podršku.
MR: Imao sam samo tri godine kada sam se sa ocem Dušanom, majkom Vesnom, sestrom Jelenom i bratom Momirom preselio iz Podgorice u Kanadu. Roditelji su u Kanadi nastavili svoje uspešne profesionalne karijere koje su imali u Crnoj Gori, a ja sam se lako privikao.
YC: Zašto si u Kanadi izabrao baš tenis?
MR: Tokom prolećnog raspusta roditelji se me upisali u teniski kamp. Trener grupe u kojoj sam bio, rekao im je da posedujem neverovatan talenat i da će se o meni čuti ako nastavim da treniram. Raspust se završio i ja sam prestao da treniram. Posle dve godine zatražio sam od roditelja da me ponovo upišu i tako je sve počelo. Od novembra prošle godine preselio sam se u Barselonu i treniram s novim trenerom Galom Blancom.
YC: Da si ostao u Crnoj Gori, čime bi se danas možda bavio?
MR: Bio bih sigurno u nekom sportu, možda košarci, i studirao bih na nekom stranom univerzitetu.
YC: Koliko često ideš kući, imaš li vremena za porodicu?
MR: Kući idem kad god imam vremena, jer sam veoma vezan za svoju porodicu. U kontaktu smo svakog dana i obavezno razgovaram s roditeljima, sestrom i bratom pre i posle meča. Pre deset meseci dobio sam sestrića Davida i sestričinu Emu, blizance, koji su moji najveći i najslađi navijači.
YC: Kako izgleda jedan tvoj dan kad nisi na turniru?
MR: Kada ne igram na turniru, moj dan svodi se na dva do tri treninga od po dva sata, od kojih je jedan baziran na fitnesu, a druga dva na tenisu, tj. mečevima. Pošto sam se od novembra preselio u Barselonu, imam izvanredne mogućnosti da treniram s vrhunskim igračima kao što su Tommy Robredo, Nicolas Almagro. I David Ferer pozvao me je u decembru da mu moj trener i ja budemo gosti u Valensiji i da treniramo zajedno.
YC: Pratiš li rezultate Đokovića, Troickog, Jelene Janković i Ane Ivanović? Da li si ih upoznao i ko ti je od njih najsimpatičniji?
MR: Pratim njihove rezultate. Đokovića i Troickog poznajem, Anu i Jelenu nisam upoznao. Novaka najduže poznajem. Trenirali smo nekoliko puta zajedno i igrali smo meč u dublu jedan protiv drugog. On je odličan teniser u izvanrednoj formi i veliki drugar.
YC: Da li si pratio finale Davis Cupa između Srbije i Francuske?
MR: Naravno, i čestitam Srbiji na pobedi.
YC: Šta ti se trenutno najviše sviđa u novonastaloj popularnosti?
MR: Interesantno je biti u centru pažnje, davati intervjue, čuti pozitivne komentare od velikih teniskih komentatora i bivših igrača, što mi daje još veću motivaciju da dalje napredujem i budem još bolji. Cilj mi je da uđem u prvih 20 na svetu.
